Zakoračiti u polje roditeljstva je veliki izazov i nepresušni izvor motiva za životne kreacije. Biti roditelj je jedan od najlepših ali i najodgovornijih zadataka koje peuzimamo. Život sa detetom u potpunosti menja naš život. Od samog početka je važno da pratimo rast i promene koje se dešavaju našem dečaku ili devojčici, da upoznamo karakteristike i potrebe svakog uzrasta. To nam pomaže u razumevanju odrastanja našeg deteta.

Pitanja, pitanja, pitanja…

Dobro poznavanje svog deteta traži puno angažovanje sa naše strane, budnosti i prisustva, ne »usput«, već potpuno.

Zastanite kraj vašeg deteta, gledajte ga, slušajte, pokušajte da ga razumete. Pratite detetovu igru, učestvujte u njoj. Ako želite, odgovore na sledeća pitanja možete i da zapišete.

Kako biste opisali vaše dete?

Kako biste ga predstavili?

Šta je ono što posebno cenite kod vašeg deteta?

Koje osobine poseduje?

Koje osobine koje poseduje biste voleli da promenite kod njega/nje?

Šta ljuti a šta raduje vaše dete?

Čega se plaši?

U kojim situacijama je nezadovoljno?

Da li ume da se naljuti i zbog čega?

Kako se »nosi« sa uspehom a kako sa neuspehom?

Koliko vaše dete liči na vas? Da li vam to prija ili ne?

Šta on ili ona voli kod vas a šta bi voleo/la da je drugačije?

Razgovarajte sa partnerom o detetu. Uporedite odgovore.

Da bismo prepoznali i podržali razvoj detetovih potencijala, treba da iskoristimo svaku priliku da ga upoznamo.

Sa odrastanjem deteta i mi se menjamo. Zajedno trčimo životnu trku, bitno je da budemo svesni toga; oni trče ka odraslom dobu, a mi ka zrelom dobu. Svako doba nosi svoje specifičnosti. »Rastimo« sa svojom decom, dopustimo sebi promene. Proticanje vremena ne možemo zaustaviti, zato je važno da damo maksimum od sebe, da budemo prisutni i uživamo u svakom trenutku i omogućimo detetu najbolje uslove za razvoj i osamostaljivanje.

Svako ponašanje deteta ima svoje razloge. Veliki je uspeh kada prepoznamo ono što mu treba, ili kada je spremno da to sa nama podeli. Mnogo je prilika koje možete da iskoristite da se i vi predstavite svom detetu. Pričajte mu o sebi, kada ste vi bili mali, o igrama, o knjigama koje ste voleli; o smešnim i tužnim i strašnim situacijama i avanturama koje ste doživeli…

Svet treba opažati kao prijatan i prijateljski

Poznavanje dečjeg razvoja značajno je na putu jačanja uspešnosti i odgovornosti roditelja.

Prepoznavanje osnovnih faza u razvoju ličnosti deteta i formiranju identiteta nam pomaže u razumevanju dečjeg razvoja, odnosno u definisanju okvira, oslonca u polju delovanja roditelja.

Ono što roditelj u najranijem periodu, u toku prve godine života, može da pruži detetu je izgrađivanje osnovnog poverenja koje je temelj kasnijeg samoprihvatanja i ljubavi prema drugima. Formira se pod uticajem toplog, prihvatajućeg odnosa sa majkom. Pružanje podrške dečjim potrebama i zahtevima vodi ka pozitivnom razvoju detetovog JA i osnažuje ga u početnom uverenju da svet treba opažati kao prijatan i prijateljski, čime se, za čitav život, učvršćuje bazično osećanje poverenja, radosti, topline i optimizma.

U narednom periodu razvoja, do tri godine, kod deteta se dešavaju krupne promene. Motorni i saznajni razvoj podržavaju dete u autonomiji, samostalnom istraživanju sveta, sticanju osećaja moći i ponosa. Podsticanjem radoznalosti i pružanjem prilika da dete vežba, oprobava i savladava jednostavne i složene aktivnosti (slagalice, kocke, skupljanje igračaka, listanje knjiga). U predškolskom periodu dete postaje sposobno da kroz igru i maštu menja realnost. U ovom periodu je važno da podržimo inicijativu koja će kasnije biti osnova za težnju ka postignuću, da organizujemo prilike za realizaciju kreativnosti kroz pokret, crtež, muziku…

Disciplina i rad

Sledeća faza u razvoju deteta se poklapa sa školskim periodom. Dete je spremno da uči brzo i zainteresovano, da odraste u smislu deljenja dužnosti, discipline i rada. Važno je razvijati samostalnost i učiti ga da se sopstvenim trudom može doći do rezultata. Prezaštićivanje deteta ili stalno poređenje sa rezultatima koje postižu druga deca, može dovesti di nesamostalnosti ili osećanja nemoći ili inferiornosti.

U ovom periodu roditelji su često opterećeni učenjem svog deteta, školskim uspehom, odnosno neuspehom. Ponekad toliko, da ništa drugo u životu svoje dece ne primećuju. S kim se druži? Kako provodi slobodno vreme? U čemu je uspešno pored škole?…

Način provođenja slobodnog vremena je posebno važan i može da predstavlja prevenciju mnogim problemima koji se mogu javiti u nešto kasnijem uzrastu.Roditeljska odgovornost je u nuđenju alternativa, istraživanju detetovih interesovanja, pružanju prilike za probanje i izbore. Gledanje TV-a i kompjuter nisu rešenje za podsticanje razvoja socijalnih odnosa. Sport, prilika za kreativno ispoljavanje sposobnosti (gluma, crtanje, muzika…), kao i istraživanje okoline, prirode… omogućuju deci zadovoljenje potrebe za pripadanjem vršnjačkoj grupi i potrebe za realizacijom svojih potencijala.

Budite strpljivi sa mladima

Promene u adolescentskom periodu imaju značaja za izgrađivanje pouzdanog i stabilnog osećanja identiteta, doživljaja sebe kao jedinstvenog i neponovljivog bića, sposobnog da donosi odluke za dalji život.

Budite strpljivi sa mladima, ni njima nije lako. Od sebe očekuju mnogo. Okolina od njih očekuje mnogo. Kada burno reguju prema vama, znajte da se ta ista »bura« dešava i u njima samima.

Biće, koje je u prvim danima potpuno nemoćno bez nas, korak po korak, lagano, a kasnije sve brže, postaje »svoje« u svakom pogledu.

Poznavanje, prihvatanje i razumevanje deteta je jedina prava podrška koju roditelji mogu da daju. Bolje poznavati dete, znači bolje poznavati sebe kao roditelja.

Pričajte sa decom! Bitno je da svakog dana znate šta vam deca rade, gde su bila i sa kim. U porodici je važno da svi članovi razgovaraju otvoreno i iskreno.

Odvojite vreme za svako dete posebno, jer je svakom detetu važno da se oseća značajnim i posebnim.

Budite prisutni i otvoreni za razgovor, nađite vreme za svoju decu kad god im je potrebno.

Negujte bliskost sa detetom bez obzira na uzrast.

I budite svesni, roditeljstvo nije samo radost već i ogromna odgovornost.

                                      Slavica Kijevčanin
                                       geštalt psiholog   
                                        Tim »Psihokod«                                 

ANTRFILE I

Bolje poznavati dete znači bolje poznavati sebe kao roditelja.