Aktuelne Teme

KOLIKA JE CENA RAZVODA

RAZVOD ILI NE? DA LI JE LOŠ BRAK U INTERESU DETETA?

Obraćajući se psihološkom savetovalištu, mlada žena je uznemireno i zabrinuto podelila svoju strepnju i strah vezane za opterećujuću dilemu sažetu u pitanju »Razvesti se od muža i time prekinuti loš brak i odnose, ili i dalje trpeti nezadovoljstvo, povređenost, psihičku (često i fizičku) ugroženost i sačuvati brak zbog deteta.

Ova žena je samo jedna od velikog broja roditelja koji su okupirani ovakvim pitanjem i dilemom, onda kada je njihov brak u ozbiljnoj krizi. Njihovi napori se ispoljavaju u pokušaju da »izmere« roditeljsku odgovornost za dete i odgovornost prema sebi i svom životu.

ZAŠTO JE VAŽNA POTPUNA PORODICA?

Nesumnjivo je da kvalitet partnerskih, supružničkih relacija, čini značajan milje za zdrav razvoj njihovog deteta.

Šta stabilna porodična atmosfera nudi detetu?

Pre svega to su: osećaj sigurnosti, zaštite i ljubavi. Sigurnost, zaštita i ljubav daju detetu oslonac da se suoči sa svetom koji ga okružuje. Kvalitetna i podržavajuća atmosfera mu pomažu da veruje u sebe, da veruje drugima, da istražuje i uči. Takođe, roditelji predstavljaju presudne modele za identifikaciju i učenje, kako polnih uloga, tako i socijalnih, moralnih i ostalih obrazaca ponašanja. Suprotno tome, nestabilna porodična atmosfera izaziva nesigurnost, strah, često osećaj razdiruće krivice za maminu i tatinu nesreću, ili suprotno, izaziva osećaj ljutnje i besa. Dete se, ne razumevajući situaciju roditeljskih sukoba, razapinje između jednog i drugog, između mržnje i ljubavi prema njima, između straha i ljutnje. Vrlo često, u nastojanju da roditelje odvrati od njihovih problema, ono počinje da nudi sebe kao problem i to čini na razne načine: kroz problematična ponašanja ili razne bolesti sa fizičkim ili psihičkim simptomima. To ga primiruje, jer time uspeva da održi roditelje na okupu i time, često samo privremeno, stavlja njihove partnerske probleme u drugi plan.

RAZVOD ILI NE?

Naravno, postoje oni brakovi u kojima su partneri toliko nesrećni, da je bolje i za njih i za decu, da se razvedu. Porodična atmosfera koju stvaraju sukobi ovakvih roditelja, može biti toliko destruktivna, netolerantna, ugrožavajuća, da su posledice razvoda manje rizične za dete nego ostajanje u takvoj porodičnoj atmosferi.

Ma koliko roditelji pokušavali da prikriju i prividno ublaže svoje sukobe, najčešće je to samo ublažavanje ili neumešno skrivanje bolne realnosti. Duboko u sebi dete veruje da je ono uzrok svemu i odlazak jednog od roditelja tumači kao prestanak roditeljeve ljubavi prema njemu.

KAKO REĆI DETETU?

Veoma je važno kako će roditelji reagovati na ovakva detetova proživljavanja i kako će odgovarati na detetova različita direktna ili indirektna pitanja u vezi sa tim  što se dešava. Posebno je bolno i delikatno za roditelje pitanje kako da detetu objasne svoju odluku o rastanku i razvodu braka. Neki su skloni da je prećute i prikažu kao sticaj nekih drugih životnih događanja (odlazak na put, promena posla i sl). Neki obrazlažu razdvajanje porodice ističući krivicu onog drugog i pokušavajući da pridobiju detetovu naklonost za sebe. Ovo može samo dublje i dalje produbiti detetovu patnju i strepnju.

Vrlo je bitno da se detetu objasni da bračni problemi koji se javljaju kod njegovih roditelja nemaju nikakve veze sa njim. Treba mu objasniti da muž i žena prestanu da se vole i da ne žele više da žive zajedno, ali da oni kao njegovi tata i mama nikada neće prestati da vole njega, njihovo dete, i da će sve učiniti da ono bude srećnije nego što je sada. Osnovni smisao ovakvih ili sličnih poruka je jasno razdvajanje osećanja i dešavanja između roditelja, od njihovih osećanja i ponašanja prema detetu. To je jedini način da se umiri detetov strah i strepnja vezani za to što će se dalje dešavati sa njim.

I na kraju, nakon svega pomenutog, bitno je još jednom naglasiti da su situacije razvoda, izuzetno psihološki stresne i traumatične za dete, koje će ono, shodno svojim kapacitetima i povoljnosti novih životnih uslova, lakše ili teže prevazići.Malo je roditelja koji razmišljaju o razvodu, a da pri tom ne osete krivicu i odgovornost zbog ugrožavanja i remećenja zdravog života svome detetu. Zato je važno da se životne odluke koje se tiču razvoda, donose sa maksimalnom osetljivošću za interes i dobrobit deteta. Naravno, istovremeno je važno poštovati one lične granice svakog od bračnih partnera koje štite njegov lični integritet i samopoštovanje i koje treba da prati donoseći takvu odluku. Jer, ne zaboravimo, roditelj, čak i u ovakvim situacijama, svojim ponašanjem i odnosom prema životu, predstavlja model za učenje svom detetu. I u ovakvim situacijama dete može naučiti šta je to odgovornost svake osobe za sebe i za sopstveni život i šanse koje mu on daje.

A1

Sigurnost, zaštita i ljubav daju detetu oslonac da se suoči sa svetom koji ga okružuje. Kvalitetna i podržavajuća atmosfera mu pomaže da veruje u sebe, da veruje drugima, da istražuje i uči.

A2

Dete se, ne razumevajući situaciju, razapinje imeđu jednog i drugog, između ljubavi i mržnje prema njima, između straha i ljutnje. I vrlo često, u nastojanju da roditelje odvrati od njihovih problema, ono počinje da im nudi sebe kao problem i to čini na razne načine: kroz problematična ponašanja ili razne bolesti sa fizičkim ili psihičkim simptomima.

A3

Vrlo je bitno da se detetu objasni da bračni problemi koji se javljaju kod njegovih roditelja nemaju nikakve veze sa njim.